четвртак, 17. март 2016.

Koliko električne energije proizvodi solarni panel?

Solarni paneli se koriste za dobijanje električne energije iz sunčevog zračenja. Mnogi mešaju solarne panele i solarne kolektore koji su namenjeni za dobijanje toplotne energije iz sunčevog zračenja. U jednom od prethodnih postova smo pisali o razlikama izmedju solarnih panela i solarnih kolektora. Ukoliko Vas zanima princip na kome funkcionišu solarni paneli to možete pročitati u našem postu kako rade solarni paneli. Ovaj post posvećen je tome koliko električne energije može proizvesti solarni panel.


Šta je efikasnost solarnih panela?


Kao što smo već napomenuli ranije, solarni paneli sakupljaju sunčevo zračenje i konvertuju ga u električnu energiju. Solarni paneli uspevaju da iskoriste samo deo sunčevog zračenja i da ga pretvore u električnu energiju. Komercijalni solarni paneli imaju efikasnost izmedju 12 - 20%. Česta je zabluda da je efikasnost solarnog panela jako bitna stavka, ponekad efikasniji solarni paneli imaju značajno veću cenu pa neopravdavaju uložena sredstva. Efikasnost solarnih panela je značajna samo ukoliko je objekat ograničen krovnom ili drugom površinom gde se solarni paneli postavljaju pa je potrebno izvući što više energije sa što manje površine, ukoliko ima dovoljno prostora za postavljanje solarnih panela efikasnost nije toliko bitna. Recimo solarni panel od 250W sa efikasnošću od 20% će biti fizički manjih dimenzija od panela od 250W sa efikasnošću od 15% ali će proizvoditi istu količinu električne energije. Više o efikasnosti solarnih panela možete pogledati u našem postu koliko su solarni paneli zaista efiksni.

Vremenski uslovi


Na to koliko će solarni paneli proizvesti električne energije najveći uticaj imaju vremenski uslovi. Tropske klime su idealne za solarne panele, i oni će proizvoditi više električne energije kada su izloženi direktnom sunčevom zračenu nego kada je oblačno vreme. Solarni paneli se medjutim mogu koristiti u svim klimatskim zonama, a naša klima je jedna od pogodnijih za ugradnju solarnih panela. Dakle solarnim panelima je potrebno direktno sunčevo zračenje, što su više izloženi direktnom sunčevom zračenju više električne energije će proizvesti.

Druga bitna stvar pri odredjivanju koliko će solarni paneli proizvesti električne energije je dužina dana. Recimo leti je dan znatno duži nego zimi. Ovo je zapravo glavni razlog zbog čega solarni paneli zimi proizvode manje električne energije nego leti, iako je česta zabluda da je to zbog toplote. Solarni paneli ne rade na toplotu već isključivo na sunčevo zračenje. Više o tome kako solarni paneli rade u zimskim uslovima možete pročitati u postu koliko su solarni paneli efikasni zimi.

Orijentacija solarnih panela


Idealno je solarne panele postaviti na južnu stranu. Na toj strani je sunčeva svetlost najduže tokom dana. Ukoliko se postave na istok ili zapad, iskorišćenost je gotovo duplo manja nego na jugu.

Šta zapravo znači kada kažemo da solarni panel ima 250W?


Svaki solarni panel ima svoju maksimalnu snagu koja označava koliko snage (W) će proizvesti u idealnim uslovima. Ovo  se naziva maksimalnom snagom. Laboratorije koje testiraju solarne panele izračunavaju izlaznu snagu solarnih panela koristeći "najviše sunčevo zračenje" odnosno zračenje od 1000W sunčeve svetlosti po kvadratnom metru površine. Ovo je približno jednako snaži sunčeve svetlosti u podnevnim satima, tokom sunčanog dana na ekvatoru.

Pošto mi nismo na ekvatoru, količina sunčeve svetlosti je drugačija i naravno ona varira u zvisnosti od perioda dana, godišnjeg doba, vremenskih uslova. Iz ovih razloga,  solarni paneli daju izlaznu snagu koja je za nijansu manja od maksimalne izlazne snage.

Proracun na primeru koliko energije se moze dobiti od jednog solarnog panela od 250W


Da ne bi ulazili u detaljne proračune koji su jako komplikovani i koji su bazirani na vremenskim uslovima, za ovaj okvirni primer proračunavanja proizvodnje električne energije iz solarnih panela koristićemo neke konstante. Na našem području u proseku na godišnjem nivou u toku dana solarni paneli rade u proseku izmedju 4-5h. To znači da oni tokom leta imaju više radnih sati a tokom zime manje, ovo je prosek. Takodje računica je uzeta za slučaj da su solarni paneli postavljeni na jug.

Da bi se dobilo koliko kWh na dan solarni panel može da proizvede potrebno je njegovu snagu pomnožiti sa brojem radnih sati u toku dana.

Na konkretnom primeru to izgleda ovako:

Solarni panel od 250W ukoliko radi 4-5h na dan proizvede 1-1.25kWh na dnevnom nivou.

Dakle za mesec dana on proizvede u proseku izmedju 30-37.5kWh.

1kWh je dovoljno da štedljiva sijalica od 20W radi 50h.

1kWh je dovoljno da laptop radi 10h.

1kWh je dovoljno da TV radi 10h.

Za veće potrošače poput bojlera koji uma snagu od 2kW je potrebno više solarnih panela. Da bi bojler radio 2h (2kWx2h=4kWh)i zagrejao vodu potrebna su minimum 4 solarna panela.

Gore navedeni primer je okviran proračun. Za detaljne i precizne proračune koriste se specijalizovani kompjuterski programi koji u sebi imaju ubačene vremeske podatke za prethodnih par stotina godina i koji izvlače statistički prosek i tako računaju potencijalnu proizvodnju električne energije za svaki grad pojedinačno. Ukoliko želite detaljan proračun koliko solarnih panela je potrebno za Vaše potrebe javite nam se na office@parenasunce.com i potpuno besplatno ćemo odraditi detaljan proračun za Vas. Takodje kompletnu ponudu solarnih panela možete pogledati na našem sajtu www.parenasunce.com/solarni-paneli.


понедељак, 29. фебруар 2016.

Da li su potrebne dozvole za ugradnju solarnih panela? Plaća li se porez?

Ovo je svakako jedno od najčešćih pitanja koje dobijamo svakodnevno. Kako živimo u birokratskoj državi ljudi su već navikli da je za sve što žele da urade potrebna ogromna papirologija i dobijanje dozvola a mnogi se plaše i plaćanja poreza. Lepe vesti su da za ugradnju solarnih panela za svoje potrebe nisu potrebne nikakve dozvole kao da nema ni plaćanja poreza. Većina ljudi planira ugradnju solarnih panela za svoje potrebe, u vikendicama ili kućama kako bi smanjili račune za električne energiju.



Kada se želi potpuna energetska nezavisnost i kada želite da svu električnu energiju koju proizvedete trošite sami - ugradjuju se samostalni fotonaponski sistemi. Ovi sistemi se najčešće ugradjuju u vikendicama, brodovima ili nekim sličnim udaljenim objektima koji nisu priključeni na elektrodistributivnu mrežu. Za ugradnju ovih sistema nije potrebna nikakva dozvola niti se bilo kome treba bilo šta prijaviti. Dakle u pitanju su potpuno autonomni sistemi koji svu proizvedenu električnu energiju skladište u solane baterije odakle se ona kasnije koristi. Vise o tome kako funkcionišu samostalni fotonaposni sistemi možete pročitati u jednom od prethodnih postova.

Kada se želi u domaćinstvu smanjiti račun za struju onda se ugradjuje mrežni fotonaponski sistem. Mrežni fotonaponski sistemi su zapravo najpopularniji sistemi i najčešće se ugradjuju. Prilikom ugradnje ovih sistema objekat ostaje priključen na elektodistributivnu mrežu, dakle i dalje se dobija račun za električnu energiju ali je on umanjen za količinu energije koju proizvedu solarni paneli. Jeftiniji su od samostalnih fotonaponskih sistema jer ne sadrže baterije već se proizvedena električna energija isporučuje u elektrodistributivnu mrežu. Na zapadu se gotovo samo ovi sistemi i ugradjuju. Dakle moguće je postaviti na primer jedan solarni panel i za toliko smanjiti račun za struju, postaviti par komada pa smanjiti još više račun ili pak postaviti dovoljan broj panela pa proizvoditi više električne energije nego što trošimo. U slučaju da proizvodimo više energije nego što trošimo trebalo bi da dobijemo novac za to, medjutim u Srbiji ovo nije moguće za sada. Na zapadu recimo ljudi pokriju ceo krov sa solarnim panelima i prodaju električnu energiju i to po povlašćenim cenama i tako zaradjuju novac. Kod nas to za sada nije moguće, u najboljem slućaju je moguće podneti zahtev elektrodistribuciji da otkupi višak električne energije po tržišnoj ceni što nije dovoljno isplativo. Dakle ukoliko se odlučite za ugradnju mrežnog fotonaponskog sistema najisplatljivije je da ugradite dovoljno solarnih panela da pokrijete svoju potrošnju, kada radite na ovaj način nije potrebna nikakva dozvola niti zahtevi. Ukoliko želite da saznate više o mrežnim fotonaponskim sistemima pogledajte prethodni post o njima.

Kada je porez u pitanju, mnogi pričaju o primerima na zapadu i uvodjenju "solarnog poreza". Ono što je važno napomenuti je da se nigne ne plaća porez na postavljene solarne panele ili solarnu opremu, kao da se nigde ne plaća porez za korišćenje solarne energije za svoje potrebe. Porezi koji se plaćaju se odnose na domaćinstva koja zaradjuju prodajom električne energije, oni plaćaju porez na zaradu koju ostvaruju. Ranije je solarna energija bila subvencionisana na zapadu pa se ovi porezi nisu plaćali, sada je medjutim to postala rupa koju mnogi pokušavaju da iskoriste i zarade pa su porezi uvedeni. Dakle pravog solarnog poreza nigde nema a tesko da je verovatno da će ga ikada biti. Korišćenje solarne energije za svoje potrebe je i verovatno će zauvek ostati besplatno.

Jedini način da se u Srbiji zaradi ugradnjom solarnih panela je izgradnjom solarne elektrane. Solarne elektrane proizvode električnu energiju koja se ne koristi za svoje potrebe već isklučivo  za prodaju. Za izgradnju solarne elektrane potrebne su dozvole. Država raspisuje kvote na osnovu kojih se dodeljuju statusi povlašćenih proizvodjača licima koja ispune uslove. Sticanjem statusa povlašćenog proizvodjača potpisuje se ugovor na 12 godina i EPS otkupljuje svu proizvedenu električne energiju po povlašćenim cenama pa na taj način moguće zaraditi. Trenutno su sve kvote za dodelu statusa povlašćenog proizvodjača dodeljene i ne zna se kada će biti rspisane nove. Na sajtu ministarstva rudarstva i energetike možete pogledati vodic za investitore kao i sve ostale pravilnike vezane za izgradnju solarnih elektrana.

среда, 27. јануар 2016.

Solarna energija

Kako funkcioniše solarna energija


Sunčeva energija je neiscrpni i obnovljivi izvor energije. Kada se solarni sistem jednom postavi i počne da proizvodi upotrebljivu energiju, energija je besplatna. Solarna energija takodje predstavlja čistu alternativnu energiju za raliku od fosilnih goriva koja zagadjuju okolinu, prete našem zdravlju i doprinose globalnom zagrevanju. Kao izuzetno bogat energetski izvor, solarna energija je energija budućnosti.

U širem smislu solarna energija omogućava život na planeti Zemlji i predstavlja osnovu gotovo svakoj energiji koju koristimo. Sunce podstiče biljke da rastu, koje kasnije možemo sagoreti kao "biomasu", ukoliko se biljna masa odstavi da truli u močvarama i pod zemljom na milion godina, stvara se ugalj i nafta. Sunčeva toplota prouzrokuje temperaturne razlike izmedju područja, proizvodeći vetar koji pokreće vetrenjače. Voda isparava zbog sunca, pada u vidu kiše, vraća se nazad u reke i mora a tokom svog kretanja pokreće hidroturbine. Medjutim izraz solarna energija obično se odnosi na direktno iskorišćenje sunčeve energije za generisanje toplote ili električne energije.


Sunce kao izvor energije


Količina sunčeve energije koja pada na Zemlju je ogromna. Sve rezerve uglja, nafte i prirodnog gasa zajedno jednake su sunčevoj  energiji koja do Zemlje dodje za 20 sunčanih dana. Izvan Zemljine atmosfere , sunčeva energija iznosi oko 1300W/m2. Oko jedne trećine ove svetlosti se reflektuje nazad u svemir, a deo se apsorbuje i u atmosferi.

Do trenutka kada dotakne Zemljinu površinu, sunčeva energija opadne na oko 1000W/m2 u podne po sunčanom danu bez oblaka. U proseku na čitavoj površini planete, za 24h tokom cele godine, svaki kvadratni metar sakupi energiju koja odgovara barelu nafte ili 4,2kWh energije svaki dan. Pustinje, sa veoma suvim vazduhom i malom pokrivenošću oblacima, primaju najviše sunca - više od 6kWh/m2 na dan. Sunčeva energija varira tokom godišnjih doba, neka područja dobijaju jako malo sunčeve svetlosti tokom zime. Treba obratiti pažnju da ovi podaci predstavljaju maksimalnu dostupnu sunčevu energiju koja se može iskoristiti, ali solarni paneli i solarni kolektori iskorišćavaju samo odredjeni deo ove energije, u zavisnosti od njihove efikasnosti.

Pasivna solarna energija


Jedan jednostavan, očigledan način iskorišćenja sunca je osvetljenje i grejanje naših zgrada. Domaćinstva i poslovni objekti potroše više od jedne trećine ukupne energetske potrošnje u USA. Ukoliko se pravilno dizajniraju, objekti mogu prihvatati sunčevu toplotu zimi a smanjiti prihvatanje leti, a pritom koristiti sunčevu svetlost za osvetljenje tokom cele godine. Objekti dizajnirani na taj način iskorišćavaju pasivnu solrnu energiju - resusrs koji je moguće iskoristiti bez primene bez mehaničkih sklopova kako bi se pomoglo u grejanju. hladjenju ili osvetljavanju objekta. Jednostavna podesavanja prilikom dizajna objekta poput pravilnog orijentisanja objekta ka jugu, postavljanja većine prozora na južnoj strani objekta, postavljanje svetlarnika, tendi i drveća koje će praviti senku predstavljaju tehnike za iskorišćenje pasivne solarne energije. Objekti dizajnirani sa posebnim osvrtom na iskorišćenje sunčeve energije mogu biti udobni i lepi prostori za živom i rad.

Solarni kolektori


Pored korišćenja dizajna samog objekta kako bi se iskoristila pasivna sunčeva energija, na objekte je moguće postaviti solarne kolektore koji aktivno sakupljaju i skladište solarnu energiju. Solarni kolektori, na primer, postavljaju se na krovove objekata kako bi sakupljali sunčevu energiju za grejanje prostorija, grejanje vode i hladjenje prostorija. Većina njih su velike ravne ploče ofarbane u crno iznutra i pokrivene staklom. Unutar ove ploče nalaze se cevi kroz koje protiče tečnost za transfer toplote. Ovako dizajnirani solarni kolektori se nazivaju pločasti solarni kolektori. Ranije smo pisali o tome kako rade pločasti solarni kolektori. Postoje i vakuumski solarni kolektori koji se sastoje iz niza staklenih vakuumskih cevi spojenih u jedan sabirnik, ovi solarni kolektori su značajno efikasniji od pločastih solarnih kolektora. Pogledajte i ranije postove o tome kako rade vakuumski solarni kolektori, kao i poredjenje pločastih i vakuumskih solarnih kolektora.

Iako čudno zvuči, toplota dobijena iz solarnih kolektora takodje može pokretati sistem za hladjenje. U isparivačima za isušivanje, toplota iz solarnih kolektora se koristi da izvuče vlažnost iz vazduha. Kada vazduh postane suvlji, on takodje postaje i hladniji. Topli vlažni vazduh se razdvaja od hladnog vazduha i izbacuje se napolje. Drugi pristup je apsorpcioni hladnjak. Solarna energija se koristi za zagrevnje sredstva za hladjenje pod pritiskom, kada se pritisak oslobodi, ono se širi, hladeći vazduh oko sebe. Na ovom principu rade konvencionalni frižideri i klima uredjaji, i ovo je posebno efikasan pristup za kuće i kancelarije jer je kućama i kancelarijama hladjenje potrebnoi tokom dana kada ima sunca. Solarni kolektori se mogu iskoristiti i za grejanje bazena.

Izrael zahteva da sve nove kuće i apartmani koriste solarne kolektore za zagrevanje vode, i 92% postojećih domova na Kipru već koriste solarne kolektore za grejanje vode.

Koncentrirajući solarni kolektori


Korišćenjem ogledala i sočiva kako bi se sakupili sunčevi zraci, sistemi za solano grejanje mogu postići veoma visoke temperature čak i do 3000 stepeni. Ova toplota se može iskoristiti u industrijskim procesima ili za proizvodnju električne energije. Jedna od najvećih koristi velikih solarnih sistema za grejanje je mogućnost skladištenja sunčeve toplotne energije za kasnije korišćenje, koja omogućava proizvodnju električne energije čak i kada sunce više ne sija. Pravilno dimenzionisani sistemi za skladištenje, mogu transformisati solarnu elektranu u konstantnog snadbevača električnom energijom. Solarne elektrane bazirane na koncentrirajućim solarnim kolektorima biće u mogućnosti da se po proizvodnji električne energije takmiče sa velikim termo i nuklearnim elektranama.

Koncentrirajući solarni kolektori imaju tri glavna dizajna: parabolično korito, parabolicni
tanjir i centralni prijemnik.

Najčešći je parabolično korito, dugo zaobljeno ogledalo koje usmerava sunčevu svetlost na tečnost koja je u cevi koja se prostire paralelno sa ogledalom. Tečnost, na otprilike 300 stepeni, odlazi na centralni kolektor, gde proizvodi vodenu paru koja pokreće električnu turbinu.

Parabolični tanjir je po dizajnu sličan paraboličnom koritu, ali fokusira sunčevu svetlost u jednu tačku. Parabolični tanjiri proizvode mnogo veće temperature, i zbog toga bi u teoriji trebalo da proizvode električnu energiju mnogo efikasnije.

Obećavajuća varijanta paraboličnog tanjira koristi sterlingov motor za proizvodnju energije. Nasuprot automobilskog motora sa unutrašnjim sagorevanjem, u kom benzin sagoreva unutar motora i proizvodi toplotu koja prouzrokuje da se vazduh unutar motora širi i potiskuje klipove napolje, sterlingov motor proizvodi toplotu tako što ogledala reflektuju sunčevu svetlost na spoljašnost motora.

Treći tip koncentrirajućih solarnih kolektora je centralni prijemnik. Jedna ovakva solarna elektrana u Kaliforniji ima "energetski toranj" dizajniran tako da ogledala sa 17 jutara zemlje usmeravaju sunčevu svetlost na vrh ovog tornja od 80 metara. Ova intenzivna toplota kuva vodu, proizvodeći vodenu paru koja pokreće 10MW-ni generator koji se nalazi u osnovi tornja. Prva verzija ovog postrojenja, Solar One, radila je od 1982 do 1988 godine ali je imala dosta problema u radu. Rekonstruisana je u Solar Two tokom ranih 90tih godina, postrojenje uspešno demonstrira mogućnost i način da se solarna energija sakupi i sačuva na efikasan način. Uspeh solarne elektrane Solar Two otvorio je vrata daljem razvoju ove tehnologije.

Do današnjeg dana solarni kolektori dizajnirani kao parabolični tanjir  imali su najveći komercijalni uspeh od sve tri vrste koncentrirajućih solarnih kolektora. U najvećoj meri na ovaj uspeh paraboličnih tanjira uticala je izgradnja devet solarnih elektrana izgradjenih u M ojave pustinji od 1985 do 1991 godine. Sa rasponom od 14 do 80MW i sa zajedničkim kapacitetom od 354MW, svaka od ovih elektrana i dalje radi efikasno.

Solarni paneli


1839-te godine, Francuski naučnik Edmund Becquerel otkrio je da odredjeni materijali proizvesti električnu varnicu kada su izloženi svetlosti. Ovaj fotonaponski efekat iskorišćen je za izgradnju primitivne solarne ćelije od selenijuma kasnih 1880-tih godina. Tokom 1950-tih, naučnici u Bell laboratorijama ponovo su proučavali ovu tehnologiju i, koristeći silicijum, proizveli solarne ćelije koje su mogle 4% sunčeve energije konvertovati u električnu energiju. U roku od par godina, ove fotonaponske ćelije snadbevale su energijom svemirske letelice i satelite.

Najvažnije komponente fotonaponske ćelije su dva sloja poluprovodnog materijala uglavnom sastavljenih od kristala silicijuma. U jednom od prethodnih postova pisali smo o tome kako rade solarni paneli. Tri glavne vrste solarnih ćelija od silikona su: monokristalna ćelija, polikristalna ćelija i amorfna ćelija. Amorfni solarni paneli imaju malu efikasnost oko 5%, na tržištu su najzastupljeniji mokokristalni i polikristalni solarni paneli. Ukoliko vas zanima poredjenje ove dve vrste solarnih panela pročitajte naš post o razlikama izmedju monokristalnih i polikristalnih solarnih panela.

Čitav spektar egzotičnih materijala se ispituju kao eventalna zamena za silicijum u proizvodnji solarnih panela. Ovi materijali nude veću efikasnost i neke druge zanimljive osobine, uključujući i mogućnost proizvodnje amorfnih solarnih ćelija koje su osetljive na različite delove svetlosnog spektra. Redjanjem ćelija u više slojeva, mogle bi uhvatiti veći deo dostupne svetlosti. Iako amorfni solarni paneli od silicijuma imaju udeo u prodaji od svega 5% na globalnom tržištu, ova tehnologija najviše obećava po pitanju budućeg smanjenja cena i rasta prodaje.

Tokom 1970-tih, počelo se sa ozbiljnim radom kako bi se proizveli solarni paneli koji bi mogli da isporče jeftiniju solarnu energiju. Eksperimentisanjem sa novim materijalima i tehnologijama proizvodnje, proizvodjači solarnih panela uspeli su da brzo snize cenu solarnih panela.

Jedan od načina smanjenja cene proizvodnje solarne električne energije je da se poveća efikasnost ćelija, na taj način se dobija više snage za isti novac. Drugi pristup je da se smanje troškovi proizvodnje, koristeći manje novca da se proizvede ista količina snage. Treći pristup je smanjenje troškova ostatka sistema. Novi procesi proizvodnje i dizajni se konstantno pojavljuju na tržištu i pomažu smanjenju cena.

Istorijski gledano, većina solarnih panela se koristi za svrhe samostalnih fotonaponskih sistema, snadbevajući električnom energijom udaljena domaćinstva, predajnike mobilnih operatera, znakove pored puta, vodene pumpe, i milione solarnih satova i digitrona. Razvijene države vide solarne panele kao način da se izbegne izgradnja dugih i skipih dalekovoda  do udaljenih lokacija. Pogledajte našu ponudu samostalnih fotonaponskih sistema.

U novije vreme zahvaljujući sve nižim cenama solarnih panela, jakim inicijativama, i naprednim sistemima za merenje potrosnje el. energije solarni paneli su počeli sve više da se ugradjuju u mrežno povezane solarne sisteme i tako postaju sve zastupljeniji u domaćinstvima, kancelarijama i ostalim  objektima koji su već priključeni na elektrodistributivnu mrežu. Na nekim lokacijama, jeftinije je za elektrodistribuciju da ugradi solarne panele nego da nadogradi postojeću infrastrukturu kako bi ispunila povećanu potrebu za elektičnom energijom. U 2005-toj godini, po prvi put, postavljen je mrežno povezni solarni sistem u USA. Kako tržište solarnih panela nastavlja da raste, nastavlja da raste i trend ugradjivanja mrežno povezanih solarnih sistema. Ukoliko ste VI zainteresovani za ugradnju mrežnog solarnog sistema pogledajte našu ponudu istih.

Budućnost solarne energije


Solarne tehnologije su spremne za značajan rast u 21 veku. Sve više i više arhitekta i preduzimača prepoznaju vrednost pasivne solarne energije i uče kako efikasno da je primene prilikom dizajniranja objekata. Solarni sistemi za grejanje vode se mogu ekonomski takmičiti sa konvencionalnim sistemima, a eventualne poreske olakšice koje neke države daju ih čine još pristupačnijim. A kako cene solarnih panela nastavljaju da padaju, ugradnja solarnih panela na većim projektima se tek očekuje.

Agresivna finansijska inicijativa u Nemačkoj i Japanu načinila je ove države globalnim liderima u primeni solarne energije.

Kako solarna industrija nastavlja da raste, biće povremenih uspona i padova. Na primer, tokom  2007-me i 2008-me godine, potrebe za proizvodnjom kvalitetnog silicijuma dovela je to kratke nestašice istog što je dovelo do privremenog rasta cena solarnih panela. Takodje, postojali su i manji problemi za mrežno povezane solarne sisteme oko povezivanja na elektordistributivnu mrežu. Ali svi ovi problemi su rešivi, i solarna energija bi mogla igrati veću ulogu u ukupnoj proizvodnji električne energije i većoj energetskoj nezavisnosti. Takodje solarna energija smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, smanuje se zagadjenje vazduha i tako se bori protiv globalnog zagrevanja.



четвртак, 03. децембар 2015.

Istorija solarnih panela

1839 godine 19godišnji Aleksandar Edmon Bekerel otkrio je fotonaponski efekat. Ovo je fizički proces tokom koga solarna ćelija konvertuje sunčevu svetlost u električnu energiju. Osnove moderne solarne ćelije možemo bolje pratiti po radovima Vilijama Grils Adamsa.



1876 Adams je otkrio da selen generiše električnu energiju kada je izložen sunčevoj svetlosti. Ovaj važan dan u istoriji solarne energije je dokazao da čvrsti materijal može konvertovati sunčevu svetlost u električnu energiju bez zagrevanja i bez pokretnih delova.

Solarne ćelije od selena su bile revolucionarne ali nisu bile dovoljno efikasne da elektronsku opremu snadbevaju električnom energijom. Ovo poglavlje u istoriji solarnih panela počinje tek 1953 kada je u Bell laboratorijama Gerald Pearson napravio solarnu ćeliju od silicijuma umesto od selena. Solarna ćelija je konačo bila spremna da se pusti u rad.

Nažalost solarne ćelije su se u to vreme mogle koristiti samo za pokretanje maketa podmornica i aviona jer su bile preterano skupe.

Pitate se koliko skupe? Oko 300 dolara po W(vatu). U to vreme su mnogi predvidjali neuspeh solarnim ćelijama jer ovo je bila zaista velika cifra.

Tokom 60tih u jeku je bio Hladni rat izmedju Amerike i Rusije. Sateliti su se pojavili kao nova tehnologija za posmatranje u ovom ratu, ali za njihov rad bio je potreban stabilan izvor energije.

Na razvoj solarnih panela veliki uticaj je imao Hladni rat. Obični ljudi pogledaju cenu od 300 dolara po W i kažu " ne hvala", ali vlada Amerike je bila spremna da plati ovu cifru. To je bila prekretnica u istoriji solarnih panela. Tehnologija solarnih panela se razvijala rukovodjena vojnom industrijom sve do kraaja 60tih, kada su solarni paneli postali prihvatljiv izvor energije za satelite. 

Solarna energija na krovovima zgrada i kuća je i u to vreme delovala miljama daleko, medjutim, ranih 70tih Eliot Berman je dizajnirao solarnu ćeliju od jeftinijih materijala. Ovo je spustilo cenu solarnih panela na 20 dolara po W, i učinila solarne panele pristupačne i dostupne za korišćenje u udaljenim objektima poput svetionika.

Tokom narednih godina solarni paneli su se počeli koristiti od strane obalske straže i železnica. Zemlje u razvoju su takodje počele da koriste solarne panele za pokretanje pumpi za vodu kao i za rasvetu, televizore i radio.

Kako su cene solarnih ćelija padale tokom godina, solarni paneli su postali pristupačni većem broju ljudi i primenjivani su na sve većem broju različitih objekata. Pa su tako počeli da se ugradjuju na kuće koje su udaljene od elektrodistributivne mreže, stajališta za autobuse, telefonske govornice...

Danas, sve veći broj ljudi ugradjuje solarne panele na svoje krovove i koristi solarnu energiju za snadbevanje svog domaćinstva. Solarna industrija je jedna od najbrže rastućih industrija.

Solarna energija dozivljava široku primenu i ušli smo u novu eru u isoriji solarnih panela. Kako cena solarnih panela nastavlja da pada, budućnost solarnih panela je sve svetlija.